Јован Паул – пола века глуме у аматерском позоришту
1. april 2024.Премијера представе “Добри гусари“
8. april 2024.Протекле недеље одржана је 77. Општинска смотра драмског стваралаштва ,,Велимир Сандић Вељко“ у Сивцу. Публика је имала прилику да погледа четири представе из кулске општине, а петог и последњег дана смотре је, у част награђених, изведена дуодрама Јована Јањића, ,,Патријарх Павле – бити човек међу људима и нељудима“ у режији Милана Руса, под окриљем Српског позоришта у Будимпешти, коју изводе наши познати глумци Александар Дунић и Милан Малбаша.
По одлуци жирија, награде за најбоље глумце представа добили су: Никола Пејин, за улогу у представи ,,Уображени болесник“, у извођењу Драмске секција ,,Велимир Сандић Вељко“ Дома културе Сивац, у режији Милоша Милошевића Шике; Гордана Јелић Мештер за улогу у представи ,,Лаже и паралаже“, Позоришта ,,Стеван Сремац“ Дома културе из Црвенке, у режији Радоја Чупића; Слободан Ногавица, за улогу у представи ,,Кус петлић“, Драмског ансамбла Културног центра из Куле, по тексту Александра Поповића и у режији Драгана Остојића и Мирослав Малацко, за улогу у монодрами ,,Сан смешног човека“, у режији Владимира Нађа и у извођењу Драмског студија ,,Арт“, Дома културе из Руског Крстура.
По речима селектора Смотре, песника, прозног писца, књижевног, позоришног и ликовног критичара, Давида Дака Кецмана, одлуку о томе које представе ће се наћи на Зонској смотри драмског стваралаштва, која се одржава у Црвенки средином априла, донеће након што одгледа и преостале.
Завршно вече Смотре обележио је и један важан јубилеј – глумцу сивачког позоришта, Јовану Паулу, додељена је награда за пола века глуме у аматерском позоришту. Директорка Дома културе у Сивцу, Вера Голубовић, истакла је само неке од његових улога и захвалила му се на свему што је учинио за Драмску секцију ,,Велимир Сандић Вељко“. Награду му је доделио глумац Александар Дунић, а Јован се потом обратио окупљенима и захвалио им се на томе што су га се сетили. Како каже, сваком глумцу и уметнику, био професионалац или аматер, оваква признања итекако значе:
,,Ја сам у овај Дом културе дошао после основне школе, прво као спикер на разгласној станици, касније као техничар звука и светла. После сам водио разне програме, од концерата у Сивцу, до разних манифестација попут Фамуса, водио сам све зонске смотре фолклора, а касније су код мене приметили потенцијал и од тада сам на даскама које живот значе. Сваки глумац и уметник, био професионалац или аматер, свеједно је, јер када станемо на ове даске онда више нема аматера, је мало сујетан и свима је драго, па сам зато и рекао да сам ово чекао, па ако се сете сете, а сетили су се и хвала им на томе. Аматерско позориште траје годинама, иако је у нашој општини мало замрло, али по Србији има пуно аматерских позоришта, пуно трупа које играју и пуно фестивала, а на скоро свим сам играо. Наша општина је увек била најјача, малтене свако место имало је по две – једну омладинску и једну редовну, а сада је то мало стагнирало, али ја мислим да ће и даље опстајати јер људи воле да глуме, само их треба привући“.
Напослетку, публика је уживала у извођењу дуодраме о патријарху Павлу, у извођењу Милана Малбаше и Александра Дунића. Како кажу, играти историјске ликове којима смо ми савременици веома је компликовано и потребно је наћи меру, а судећи по реакцијама публике они је јесу нашли:
,,Играти историјске ликове којима смо ми савременици веома је компликовано јер људи имају свест о томе ко је био, како је изгледао, како се кретао, говорио и гестикулирао. Ту треба имати добар осећај за меру и нама је ово вечерас било 51. извођење. Судећи по рекацијама публике, знам да смо нашли ту меру. На ову представу долазе људи који су волели патријарха и често нехотице траже неку грешку, јер су дошли пуни очекивања да ћемо бити достојни његовог лика и дела и то може да буде веома опасан терен. Драго нам је што публика лепо реагује. Како ми доживљавамо то је секундарно, а примарно је оно како то публика доживи“, рекао је Александар Дунић.
,,Моја жеља је била не само да имитирам Павле, него да га играм. Треба одрадити то што је редитељева замисао. У Позоришту у Будимпешти смо провели месец дана и одиграли смо 10 представа у Мађарској, а остатак по Србији и Републици Српској. Реакције су биле сјајне, негде буде више, а негде мање публике, али су реакције фантастичне“, истакао је Милан Малбаша.