Фестивал акустичарске музике у Сивцу – ФАМУС је основан 1977. са циљем да промовише акустичарску свирку и пружи афирмацију младим, талентованим музичарима и композиторима. Замишљен је као такмичарски, а учеснике оцењује стручни жири (познати музичари, песници, новинари, глумци…)
Основао га је Максим Мудринић уз помоћ сивачких музичара ентузијаста и Дома културе Сивац. Пре оснивања ФАМУС-а, Максим Мудринић је био фронтмен „Макси“ групе, која је већ тада имала иза себе тридесетак тонских записа и неколико хитова. Њихове песме су се могле чути на сомборском радију, где су уредници били Брана Плавшић и Зденко Бакић и несумњиво су, својим квалитетом, скренуле пажњу на себе. Након неколико неуспелих покушаја пробоја на „Омладински фестивал“ у Суботици, Мудринић осмишљава концепт будућег фестивала у Сивцу, из којег ће се врло брзо родити ФАМУС. Крилатица ( поднаслов ) фестивала се од 1977. па до данас задржао : „У име музике, љубави и пријатељства“. На „крилима“ ове пароле многи су у наредним годинама слетали на ФАМУС и узлетали са њега одушевљени.
Мада је почетак био изузетно тежак, фестивал је убрзо нашао свој пут. Од десет такмичара прве године, махом са подручја Војводине, дошло се врло брзо до 60-70 пријава за наступ на фестивалу, тако да је број одобрених композиција био око тридесет.
Подршку су дали Радио Сомбор, Радио Суботица ( Фрања Пинтер ), Радио Кула, емисија „Рандеву са музиком“ ( Богица Мијатовић и Вита Симурдић ), Петар Јањатовић,Телевизија Нови Сад, многе институције, спонзори… Владало је велико интересовање за фестивал, учесници су долазили из Београда, Новог сада, Ниша, Суботице, Сомбора, Загреба, Ријеке, Задра, Сарајева, Мостара, Љубљане, па чак и из Мађарске. Квалитет није довођен у питање, а у прилог томе говори чињеница да је победник ФАМУСА аутоматски био пласиран на „Омладински фестивал“ у Суботици, који је за многе био недостижан. Постојала је и награда у виду бесплатног студијског албума, као и неке мале награде
( музички инструменти ) и плакете.
Тако је ФАМУС у осамдесетим годинама 20. века, направио себи широк пут којима су ишли многи, чак и неки данас познати музичари : Алаксандар Барац, Маја Николић, Слободан Тркуља… Занимљивост је, рецимо, да је група „Путокази“ из Ријеке победила на ФАМУСУ 1989., а само коју годину касније , променивши име у „Ени“, представљала Хрватску на Евровизији. Славко Матић, фронтмен групе „Збогом Брус Ли“, такође је био учесник…
Победник првог ФАМУСА је била „Макси“ група, а запажене резултате су имали и на следећа три учешћа. Након тога, Максим Мудринић престаје да буде извођач и потпуно се посвећује фестивалу и његовом унапређењу, па 1981. постаје Уметнички директор фестивала. Тих осамдесетих креће, може се слободно рећи, златно доба ФАМУСА…
Када су у питању гости ФАМУСА и стручна лица у жирију, мора се рећи да је њихов број велики и да су сви они дали огроман печат читавом концепту, као и задатак и обавезу да фестивал мора да задржи озбиљан ниво у смислу квантитета и, нарочито, квалитета.
Неки од њих су : Јован Адамов, Петар Јањатовић, Пеца Поповић, Богица Мијатовић, Фрања Пинтер, Славко Матић („Збогом Брус Ли“), Слободан Тркуља, Бане Крстић („Гарави Сокак“ ), песник Душко Трифуновић, Бора Чорба, Влада и Бајка, Љуба Нинковић („ С` времена на време“), Дејан Цукић, „Апсолутно романтично“…
Наравно, било је и успона и падова и злих ратних година… Фестивал је, ипак, одолео свему лошем и показао да је и даље чврст и да акустичарска музика није умрла. У задњих неколико година, због слабе „културне“ инфраструктуре, фестивал трпи, али и поред тога успева да задржи достојанство и углед. Поново смо успоставили контакте са „Омладинским фестивалом“ и обезбеђујемо стимулансе за младе музичаре и поново су нам долазили гости из Бањалуке, Љубљане, Загреба, Задра… Дом културе, као највиши светионик културне баштине и савременог уметничког стваралаштва нашег Сивца, заиста настоји свим снагама да ФАМУС буде вечни симбол „Музике, љубави и пријатељства“ као што је то увек и био и да буде увек на високом нивоу који, шта год злонамерни дилетанти говорили, дефинитивно заслужује. Показало се…
25.09.2016. год.
Горан Јањуш
Максим Мудринић