Прилично је укорењено схватање да је Сивац у давној прошлости имао име: Телекxаз (Телекхáз). Ово схватање не налази одјека само у причама његових становника, него је добило своје место и у неким публикацијама и у врло озбиљним историјским расправама.
Тако нпр. у једној монографији Старог и Новог Сивца, на немацком језику, аутор поред осталог пише следеце: У турском дефтеру из 1579. године убележено је село Телекxаз са 28 куца и 11.234 акце пореза. Телекxаз, то је садање село Сивац. Ово место у старим списима цесто се спомиње уместо назива Телекxаз, само кратко: Телек.
Први документовани назив под именом Сивац налазимо, колико нам је познато, у Монографији Бачко-бодрошке жупаније, штампаној у Сомбору 1896. године. Њен уредник Ђула Дудаш, поред осталог пише да је по пропису из 1590/91. године у селу Телек вагy Сзивацз (Телек или Сивац, примедба аутора) била је 31, куца, а у селу Телекхаз 27 куца.
Др Душан Поповиц, познати историцар Срба у прекодунавским и прекосавским крајевима, у својој студији даје исте податке као и Дудаш у наведеној монографији.
Ни Дудаш ни др Поповиц не наводе изрицито да ли је у наведеном дефтеру, на који се они позивају, турски дефтедар (књиговода) писао ово село са два имена: Телек вагy Сзивáцз (као пише Дудаш) односно: Телек или Сивац (како пише др Поповиц). Или, можда у дефтеру пише само Телек, а да су они-Дудаш и др Поповиц-својевољно додали још и Сивац, да би цитаоцима указали да су се у старом Телеку крије садашњи наш Сивац? Јер, ако у оригиналном дефтеру из 1590/91. године поред имена Телек стоји и име Сивац, онда је ово име наше село носило преко шездесет година раније него што неки тврде (да се оно први пут спомиње 1652. године).
Поред напред наведеног, указујемо и на тврдњу Н. Ђ. Вукичевића изнету у његовој књизи где он каже да се село односно пустара звала: Телеxад. Др. Сима Ћирковић у својој студији поред осталог, указује где су приближно лежала поједина места у Бачкој за време турске владавине. За Телек каже да је лежао ,,негде измеду Чонопље и Пачира”. Телекxаз и Сивац др. Ћирковић и не спомиње.
Навели смо разна тврдења о именима која су претходила садашњем имену нашег места. И из тога се види колико су нам још увек дедовољно познате прилике из времена турске владавине у Бачкој. Како нам је сада јасно да су у исто време постојала два села-Телек и Телекxаз- мислимо да ближе истини ако усвојимо тврдњу да је старо име Сивца било Телек.
Да предемо укратко на разматрање порекла самог имена Сивац.
Пре доласка Турака и одласком прилицног броја мадарског становништва из Бачке, па вероватно и из Телекxаза, Срби нису могли задржати, као ни у другим местима, такво често мађарско име свог села. И временом, природно, уместо старог, дошло је ново име: Сивац.
Вероватно никада нецемо моци сазнати када су сељаци Селека заменили старо новим именом. То је био дужи процес, док из народног назива није примљен и уведен нови назив у званична турска документа. По Дудашу и Поповићу, уколико у оригиналу стоји ,,Телек или Сивац”, то је било 1590. године. По Ивањију, на кога се позивају аутори наведене немацке монографије о Сивцу, ово се име први пут спомиње 1652. године. У првом слуцају то би било шездесет три године, а у другом сто двадесет пет година после турског освајања Бачке-1527. године.
Зашто је место добило име Сивац? И о овоме има неколико претпоставки. У таквом мноштву тешко је указати на ону која је најближа истини. Почећемо са легендом која је распрострањена меду старијим Сивчанима.
Први становници Телека (многи су тврдили да се Сивац називао Телекxаз) били су сточари. Коње и осталу стоку чували су у чопорима. Из чопора се издвајала кобила сиве длаке и предводила остале увек у правцу данашњег села и копитама копала рупу из које су се напијали водом. Тада су становници села решили да се и они спусте са целом имовином на ново станиште на падине Телечке. Тако је дошло до померања положаја села. Из пажње према сивој кобили, коју су звали ,,сива”, своме новом селу дали су име Сивац. У нашем језику име или назив:сив, сивца, сивац, сиво, сива веома је распрострањено.
Сматрамо да је веома важно да укажемо на следецу цињеницу. И данас у Турској, у њеном азијском делу, постоји град именом Сивас. Град се налази 500 километара истоцно од Анкаре, на десној обали реке Кизилирмак, која се у рту Бафре улива у Црно море. Ово је веома стари град и кроз векове није мењао своје име, а изгледа да је био од вецег привредног и стратешког знацаја.
Овај турски град Сивас има за нас посебан знацај. Године 1402. воден је рат измеду Турака и Татара. У овом рату на страни турака уцествовао је и Стеван Лазаревиц, син кнеза Лазара, а као вазал турског султана Бајазита. Са својих пет хиљада коњаника Стеван је дошао у садању Анкару (онда су град називали Анкора) где је било зборно место турске и вазалскее војске. Из Ангоре кренули су у помоц опседнутом Сивсу, који је Бајазитов син бранио од напада татарске војске под командом кана Темерлана. Када је Бајазит са војском тамо стигао, затекао је град разорен, посаду побијену, а татарска војска упутила се другим путем према Ангори. Ту их је стигла преморена турска и вазалска војска, коју су татари победили, а султана Бајазита заробили. Стеван се сретно спасао из ове битке и са већином својих коњаника преко Цариграда вратио се у Србију. Није искључено да је неке од ових својих коњаника, који су видели упечатљиве призоре у разореном Сивсу, Стеван касније преселио на своје поседе у Мађарској, када је 1404. године постао вазал мађарског краља. Штавише, можда су неки насељени у самом Телеку и овом месту дали име донето из далеког краја.
Из свих ових примера тешко је извући правилан закључак о пореклу имена Сивац. Да ли је словенског или турског порекла? Мислим да то није ни толико важно. Оно на нашем језику лепо звучи и, као што смо видели, има веома много примера на које се можемо ослонити у уверењу да је, ипак, нашег порекла. Овакво уверење можемо гајити тим пре што су Турци за време своје владавине у нашим крајевима дали своја имена релативно малом броју места. А уколико су то и учинили, таква имена претежно су се изгубила. Оваква тврдња ослања се на чињеницу што у наведеним годинама, када су дефтерски пописи вршени у целом сегединском сандзакату, једва се може наци име неког села које би подсецало на турско порекло.
Исто тако, назив Сивац , само са разликом у нагласку, лако се изговара и на мађарском, немачком и турком језику. Вероватно у томе лежи разлог што се за ова протекла приближно четири века (мислим на прве наговештаје овог имена), иако су се догодиле веома крупне промене, име села ипак није мењало.
Немци су 1787. године, дакле само годину дана после свога досељења у Сивац, упутили цару Јосифу II молбу, у којој су молили цара да им дозволи потпуно одвајање од Срба и да се да друго име њиховом делу села. Молби је удовољено тек 1796. године тако што им је насеље добило назив: Неусивац. Немци су имали обичај да то пишу и овако: Неусзиватз, Мађари Úјсзивáцз, а Срби Нови Сивац.
После установљења Новог Сивца, старо село су и даље називали ранијим именом Сивац. Временом, из чисто практичних разлога, и у говору и у документима додаван је префикс Стари у српском, Ó – у мадарском и Алт- у немачком језику. Тако је настао назив Стари Сивац, односно Óсзивáцз и Алтсивац. Немци су понекад писали и Алтсзиватз.
Тек 1904. године, одлуком мађарског министарства, Старом Сивцу је дат званицни мађарски назив: Óсзивацз. У ствари, овим актом само је озваницен дотадашњи назив. Срби су га и даље, и у говору и у документима, а исто тако и Немци, називали својим називима, а не званицним, мадарским.
Постоје разна сачувана документа која ове наводе најбоље потврђују, али уједно упућују и на неке друге проблеме.
Године 1945. и 1946. означавају ново раздобље у историји Старог и Новог Сивца. У то време вршена је интензивна колонизација Војводине. У току овог великог социјалног, економског, политичког и етницког подухвата, наместо Немаца у ова места претежно су се населили Црногорци и тиме изменили национални састав становништва у корист словенског елемента.
Када је колонизација била приближно завршена, одржан је маја 1946. године велики народни збор у Старом Сивцу. На овом збору, у присуству политичких, цивилних и војних руководилаца, донета је једногласна одлука да се Стари и Нови Сивац споје у једну општину под именом Сивац.
Тако је нашем месту враћено његово, рекли бисмо, древно име!
Текст је преузет из књиге Лазара ПЛАВШИЦА „Сивац 1579-1979 Буктиња у равници“